Срце Обилића: Овако је последњи српски војник бранио Космет! Зоран Јовановић

– Војници регуларне војске Албаније улазили су на територију Косова и Метохије након повлачења српске војске. Официр Рамовић их је видео на кућном прагу када су му закуцали на врата, испричао је потпуковник Зоран Јовановић, као гост емисије Реч продукције Хелмкаст, причајући о догађајима из 1999. године о чему је написао и књигу „Заветник игумана Мардарија“.

Тих припадника регуларне албанске армије је било на територији КиМ, након нашег напуштања. Пре тога, они су били беспомоћни. Често смо се гледали са албанским граничарима с оне стране и ми смо врло добро знали и њихову униформу и наоружање. Капетан Рамовић је био мој земљак из Пећи и он је по потписаном миру упалио ауто са улцињским таблицама да би отишао по родитеље пут Метохије. Како се спуштао низ Савине воде, већ је виђао трагове злочина, напуштене аутомобиле, из којих су извођени Срби и убијани – прича Јовановић.

Он наводи да је Рамовић срећно прошао до родитељске куће, можда управо захваљујући таблицама из Улциња, где већину становника чине Албанци. -рпска хероина: Осветила је своју смрт и умрла са речима: „Србија“. А овако је последњи српски војник попут Обилића бранио КиМ!

Ујутро је чуо куцање на вратима, појавила су се пред њим три припадника регуларне Албанске војске, наоружане руским калашњиковима, док је он иза леђа за појасом држао пиштољ. Они су тражили гориво, он им је љубазно на албанском одговорио да му је гориво потребно, они су се захвалили и отишли. Међутим, знало се да је све само игра времена, и да морају хитно да беже. Јер они су отишли да обавесте црнокошуљаше, јединице за чишћење. Црнокошуљаши су упали непосредно након што је Рамовић за оцем напустио кућу пут Црне Горе, и ту су затекли мајку која нипошто није хтела да напусти дом. Они су је претукли тако да је била потпуно црна од батина – испричао је Јовановић.

Он је говорио о Милошу Ћирковићу, последњем српском војнику који није хтео да одступи, те је попут његовог имењака Обилића јуначки дао живот за Косово и Метохију. Исприповедао је како јеЋирковић бранио кућни праг и село од терористичких хорди, и изнео податак колико је њихових глава попадало пре него што су га савладали.

Такође је причао о српској хероини, учитељици Радмили Петрушић, која је, имајући скривени пиштољ у торбици, просвирала главу своме отмичару Ељезају и још једном терористи ОВК, док су мучили њене рођаке, осветивши тако и своје и њихово убиство.Она је умрла мученичком смрћу, њу су рашчеречили између возила, а кажу да је последња реч на њеним уснама била „Србија“ – завршио је потпуковник Јовановић ову потресну причу. Такође је причао и томе како је отац дао живот за синове, борећи се голорук са терористима, док су синови успели кроз шуму да утекну од руке крвника.

Он је говорио и о томе како су Божјом правдом, неки од највећих шиптарских крвника настрадали или нестали, попут Срба које су убили. Такав је био случај и са Ибишом Зекајом који је нестао без трага након што је изашао до кафане.

Говорио је се и о улози Наташе Кандић у линчовању Срба на Косову и Метохији, али и о срамној изјави једног шпанског официра Кфора, који је Србима поручио: „Ви сте њих убијали, сад они малонека убијају вас“.

Поред прича о злочинцима и херојима, он је говорио о снази вере, те игуману Мардарију из манастира Режевићи на црногорском приморју. О томе како је, као тадашњи поручник Војске Југославије, док су те 1999. године стизале вести о убиствима и мучењима Срба на КиМ, добио задатак да за потребе војске спроведе скупљање маслина које су биле цеђене у манастирској преси.

Игуман Мардарије му је причао различите приче, а открио му је и најневероватнију причу о томе како је манастир шездесетих година дошао у посед ове пресе за производњу маслиновог уља. Прича је не само чудесна, већ и поучна, јер показује како су чудновати путеви Господњи. Наиме, поред свих „филмских“ догађаја везаних за набавку пресе, све то је довело до тога да у, до тада опустели манастир, поново почиње да се враћа народ, за почетак макар захваљујући преси и маслинама.

На крају, игуман Мардарије је 1999. године прорекао и успон Русије, што се и обистинило, а дао је и своје пророчанство о Косову и Метохији.