Кнез Лазар волео више смрт него ропство! Никола Моравчевић

Кнез Лазар Хребељановић је интигрантна личност српске историје. Никола Моравчевић, универзитетски професор светске књижевнсоти и књижевни критичар је написао роман о њему и како је од дворског чиновника постао митска личност, као и романе о деспоту Стефану Лазаревићу и српским властелинкама.
-Отац Лазара Хребељановића Прибац је био логотед на двору код цара Душана и заменио је владику којег је цар Душан имао као свог ризничара. Затим је преко Лазаревог оца, краљ Душан одабрао архиепископа, који је касније напредовао до патријарха да би Душана крунисао за цара, каже професор Моравчвић о пореклу кнеза Лазара.

Лазар је после 14 године дао оставку на двору цара Уроша Петог на месту ставиоца и успео је да добије најсевернију област у царству Рашку жупу, у том време, која је касније постала кнежевина Моравска Србија. Крушевац као центар те жупе је имао мање од 1.000 становника. Постојали су само неки откопи поред града, до Лазаревог доласка.

-Српска властела је одмах после Душанове смрти се интересовала како ће распрарачати царство и што више узети за себе. Најгори су били браћа Мрњавчевићи Угљеша и Вукашин . Према мишљењу старе властеле, браћа Мрњавћевић по пореклу су нижи властелини. Међутим они долазе до великих поседа , а цар Урош се сагласио да Вукашин буде програшен за краља, а Угљеша за деспота. Дуж мора су Балшићи, централни део царства припада Мрњавчевићима, источну део царства као и део Бугарске држе Драгаши , на северу је кнез Лазар. Западни део према Босни држи млади Никола Алтомановић. Ако видите русфај овде, сви су криви, објашњава хроничар српског Средњег века.

После Маричке битке, коју су водила браћа Мрњавачевић, против Турака, долази до кулминације српске неслоге. Нико од српске властеле није постао своје трупе на Маричкој битци. Након погибије на Марици, српски великаши су разгабили све поседе браће Мрњачавић. Нико није обраћао пажњу да су Турци дошли на дуже стазе и да ће ширити своју територију по Европи. Једино је кнез

Лазар увидео ту претњу, и одржавао морал и дисциплину у својој кнежевини.

-Кнез Лазар је био добар говорник и могао је у разговору да прихвати поене свог саговорника , ако је то звучало са аргументима. Имао је доста ауторитера посебно у свом табору. У његовом табору су били Вук Бранковић са којим се ородио и браћа Мусићи. Није се понашао арогрантно ни према коме, каже професор Моравчевић.

Кнез Лазар је покренуо рударство, јер је цена сребра на европском тржишту порасла за једну трећину. Србија је била богата рудама сребра, бакра, гвожђу. Кнез Лазар се сетио да је док је његов отац Прибак био логотед код цара Душана, постајало списи , шта је у то време Србија увозила и извозила, како је долазила до прихода да пуни државну касу. На основу тих докумената сазнају да је Душанова Србија највише прихода имала од солана на Јадранском мору. Међутим, Лазар је увидео да његова кнежевима нема ниједну солану, али је пуна руда и Моравска Србија је рафинисала руде а сребро је извозио у Дубровник и друге јадранске градове.

-Цар Душан је унапредио архиепископа Јоаникија у патријарха што је разљутило Ромејце, који су по немачким историчарима названи Византинцима. Ромејски патријарх је могао једини да именује патријарха за остале поглаваре у православном свету. Ромејски цар Контакузен је наговорио ромејског патријарха Калиста да прогласи проклетство над целом Српском православном црквом. После смрти цара Душана, клетва је остала. Његова удовица царица Јелена је од сина цара Уроша тражила подручје око града Сера. Када је добила ту област , тражила је од византијског патријара да скине проклетство са њеног поседа, што је потоњи ромејски патријарх и прихватио. После стадања браће Мрњачавчевић на Марици, Византинци шаљу старца Исаију код кнеза Лазару на преговоре око скидања клетва са српске цркве. После 22 године клетва је скуинута, српска црква је била део православног света, казује професор Никола.

Христошки списи о Косовској битци су настали години дана после стадања кнеза Лазара. У дубровачкој архиви, у спису који је настао пар година после ове битке, каже се да ни Срби ни Турци нису победили у битци. Неко је успео од српске властале да приђе шатору султану Мурата и смртно га ранио, касније је умро . Кнегиња Милица после смрти свога мужа, подстакла је мит о мучеичкој смрти Лазара јер је више ценио смрт него ропство .
-После погибоје свог мужа Кнегиња Милица је била вазал султана Бајазита. Послала је пету кћерку Мару у харем султана. Бајазит је ценио хришћанске вазале, који су трудили да оставе срце на бојном пољу, Један од њих и Стефан Лазаревић који после пунолетства постаје деспот Србије. Учествовао је биткама на Ровина, Никопољу, на страни турске војске. Такође учестовао је у турско-татарском рату на Ангорском пољу 1402. године у Малој Азији. У тој битци остаје на бојном пољу до краја са султаном. Тиме је деспот Стефан градио своју позицију на подручју посрнулог српског царства, каже професор Моравчевић.

Цар Душан је регрутовао немачке витезове као команданте најамничке гарде. Тако је Палман фон Брахта, 26 године обављао ту дужност, иако је српска властела зазирала од тога. Командант гарде, Палман, имао поверење цара, да је чак био и посредник око поновне женидба цара Душана, јер са постојећом женом није имао потомке. Па када је царица Јелена ипак затруднела, појавио се на двору трач, да отац није цар Душан, већ неко други. Цар Урош није имао карактеристике свог оца, није могао да процени на кога се може ослонити.
-После Косовске битке па до 1430. године у разједињеној Србији су остале да владају жене. Оне су се одлично показале. Удовица деспота Уроша Мрњавчевића Јефимија је на била на двору кнегиње Милице и била од велике помоћи. А Бајазиту је такође одговарало да регент у Србији буде кнегиња Милица него Вук Бранковић, објашњава саговорник.