Све је почело у Србији пре 7500 година, материјални докази су необориви! Радојица Сворцан
Радојица Сворцан аутор књиге „Магије сфинга и скривени стари свет“ у којој се говори о настанку једног од седам чуда старог свера, о његовом винчанком пореклу, винчанском писму које је претходило ћирилици, српској металургији која се ширила на Египат , Тутанкамоновим ножу који се чува у Србије.
-Сфинга је за Египћане била мушки бог и живо биће које се бринуло о равнотежи између људи и космоса. Они су сматрали да је Сфинга осветољубив, давитељла . Када би се излазило пред Сфингу, као да сте долазили на исповед, требало да се припремите физички и духовно, да се очистите одм лоших мисли. Сфинга је била орјентир за грађевину и астролошка опсерваторија, једно грађавинско чудо, каже Радојица Сворцан.
Сфинга је према историјиским подацима стара пре 4500 година, али постоје индиције археолога да је стара: девет, 10, 12 хиљада година по основу трагова ерозије. Наприближнији су трагови ерозије на Старом храму који се налазио поред Сфинге . Историја Сфинге се поклапа са историјим човечанства што се поклапа на период од пре 12.500 година, односно 10.500 година пре Христа.
Многа важна знања и технике које су примењене у Египту, овде у Беогаду, Винчи, Србији старији по хиљаду и две хиљаде година. Многи научници немају објашњене за ове чињенице. Први бакарни алат је прављен у Србији, касније то знање пренешено у околне земље па и Египат. Бакар се копао по рудницина Србије , затим се топио у пећима, где су се изливале бакарне плоче, две и по хиљаде година, пре него у другим земљама. Пример је Велико Лаоле код Петровца на Млави , Рудна глава код Мајденпека, Плочник код Прокупља, објашњаца Сворцан своје истраживање.
Жива се копала на Авали па се она обрађивала у пећима у Винчи. То нису успутне пећи, које се налазиле у кући, већ индустријски објекти изван насеља. Пећи су прављене да свод пећи буде гладак, да се жива слива кроз сливник. После тога се жива кондезује. Поуздано се зна се да се жива користила за позлату разни матјала. Други метал који је кренуо из Србије је бронза, она је добијена прво мешањем бакра и арсена, касније бакра и калаја. На локалитету Хисар код Лесковца пронеђана је пећ где је топљено гвожђе и тиме потврђено да је оно кренуло да се производи у Србији. Такође на истом лалалитеу је пронађена игла сто посто од гвожђа, а занимљиво је да садашње игле не могу да се направе по тој старој технологији.
-Када је настало метално доба у Србији је настало и Винчанко писмо. Познати научник Радивоје Пешић је докториорао на Винчанском писму у Риму и нико није оспорио отривене чињенице које се потрепљене доказима са терена. Пре две године на светском симпоризују је потврђено да је винчанско писмо п је постојало. Оно је, названо подунавским уместо нашег писма, каже нас саговорник.
Кеопсова пирамида је грађена пре 4500 година. Величина је необјашњива. али чудо је и како је урађена та пирамида. У Кеопсовој пирамиди је измеђе две камене плоче налази гвозена плоча. Пронађени су бакарни тунели, нико не зна чему је то служило. Пронађени су и вентилирајући тунели који су усмерели из правца одаје, краља али они не изводе напоље, већ су затворени. Ова пирамида грађена је у време када и Сфинга.У гробници фараона Тутанкамон је пронађено 5.000 предмета. Међу њима и један нож из бронзаног доба. Наука је дошла до закључка да је то метоорско гвожђе, тј да има ванземаљско порекло. Али у Народном музеју у Београду се чува један Тутанкамонов нож, који је пронађан 1961 године. Када су пронађени рудници и пећи у Србији, онда је закључено и да је нож који је Тутанкамон добио од оца Ехнатона пореклом из Србије, наводи Радивоје.
У Винчи је настао стари календар. На смедерсвкој тврђави је уклесано како је време праћено по том старом календару, који смо на жалост заборавили. Они је има свој континуитет до пре сто година, а настао је уједно када и писмо и обрада метала. Народ Хиски, који су освојили Доњи Египат, су дошли са освих простора тј са Балкана, Централне Србије. Били су технолошки напреднији него Египћани користили су: точак, коње, бојна кола, копоозитне лукове и нису били познати Египћанима.
-Александар Македонски је одрастао међу Илирима и Дарданима и говорио је наш језик. Њему није требао превод за Илире и Дардане, а требао је када се споразумавео са Хеленима. Демостен познати хеленски ученњак, толико је негативно причао против Мекедонаца, посебно Филипа Македноског, Александровог оца, називао их је варварима странцима и дивљацима. Алекасндар је у Египат примљен као ослободилац и фараон, он је наставио да влада Египтом, као да је њихов, а тако је наставлејна и владивина македонска династије Птоломејевића. Он је изгадио нови град Александрију у Египту, а у њему Светску академију наука уметности тј. познату Александријску библотеку. Такође изградио је бројне образовне и стамбене објекте за научнике и студенте који су се бавили бројним научним открићима и истраживањем, закључује, публициста Сворцан.