Улагања од 17 милијарди кажу: Србија је власник Косова! Проф. др Драгослав Словић

Србија је уложила од завршетка Другог светског рата па све до дана сецесије уложила 17 милијарди долара у инфраструктурне пројекте на Косову и Метохији. И то је наше. Зато морамо у преговоре да убацимо и економски суверенитет, изјавио је проф. др Драгослав Словић, научник са пет доктората, гостујући у емисији Реч на Јутјуб каналу Резервни положај.

“Ми смо од 1965. године до дана сецесије уложили 12 милијарди долара према реалном курсу долара из 2015. године. А у периоду од 1945. до 1965. године уложили смо око пет милијарди долара. И то је наше. А у свету се стварала атмосфера да ми експлоатишемо и тероришемо тај свет тамо. А треба да се зна да смо уложили 17 милијарди долара укупно у поратном периоду”, указао је Словић.

“Битно је рећи да капитално улагање као економски суверенитет – не застарева! Никад, ни по једном праву и, наравно, ни по међународном, истакао је он.

Према његовим речима, Србија је власник све те имовине у коју је уложен новац.

“Ово нису подаци које сам негде читао, већ су ово подаци на којима сам лично радио. Био сам рачуновођа на прузи Београд – Призрен, и знам како су паре долазиле, како смо их трошили и ко их је давао. Такође, на инфраструктуриним објектима у Косовској МИтровици, био сам саветник изградње водовода у Приштини, то је скупа инфраструктура. Радио сам у Сувој Реци, затим на пројекту Ибар – Лепенац, ту је 89 посто инвестирано од институција Републике Србије”, набраја он.

Он наводи да је такође прикупио податке, и „врло детаљно са њима упознао Ану Брнабић и канцеларију за Косово и Метохију“.

Шта су Ана Брнабић и Канцеларија за КиМ урадили са тиме, можете сазнати ако погледате емисију.
У сваком случају, нагласио је да докази за све то постоје, и да је сваки тај пријем новца из Београда званично усвојен од покрајинских органа и забележен.

Говорећи о решавању проблема Косова и Метохије, рекао је да је покушавао да нађе саговорника међу интелектуалцима, који би му помогли другачијим, чак супротстављеним мишљењем.
Покушао сам најпре код Добрице Ћосића и морам признати да ми није био од користи. А зашто? Јер он има исте погледе као и ја. Онда сам затражио мишљење од академика Драгана Недељковића, сада покојног, са једним другим разлогом. Он је рођен у Срему, а људи који су живели у Војводини имају много мањи емоционални набој у односу на косовско питање. Он мисли на други начин – увео је проф. Словић у причу, а затим насавио:

Његова порука је следећа: „Питања која припадају вечности, не могу се решавати у тренутку“. Искрено сам уверен да је мени тај његов приступ био од велике користи, а да то може користити и другима који се баве овим пирањем.

Словић је констатовао, да имајући у виду да ова генерација ништа не може да уради по том питању у овом тренутку, ипак „немамо право да седимо скрштених руку и да ништа на радимо“.

“Ми морамо да будемо активни. Први корак нам је унутрашња консолидација. У Србији има 130 политичких странака. То се не може разумом објаснити. То је 130 програма, то је 130 приватних власника предузећа, које више не делују као националне странке, већ као приватна предузећа”, казао је Словић.

Он је рекао да је оно што ће се десити на Тајвану наша шанса.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *