Албанија је древна српска земља! Биљана Живковић

У 41. емисији Разбуђивање гостовала је Биљана Живковић дугогодишњи новинар, публициста, родољуб, русофил, која је написала двадесетак књига на тему националне историје и страдања.

Биљана Живновић је Српкиња која је рођена 1959. године у Прибоју на Лиму. Осамдесетих година 20. века радила је као новинар у Београду, Новом Саду, Кикинди… Направила је мноштво интервјуа са личностима из света геополитике, стратегије, историје, философије и др. Касније је писала чланке за многе патриотске портале.

У емисији Разбуђивање Биљана Живковић је дошла да прича о Србима у Албанији, како они данас живе, како опстају на балканској ветрометини протеклих векова и епоха, како су уствари после свих бура, олуја и ратова васкрсли.

На самом почетку емисије Биљана је направила увод где је испричала зашто је данашњи географски простор Албанске Републике уствари наша прапостојбина. О томе доказују историјске чињенице и извори о нашим владарима пре династије Немањића који су били хришћани и градили православне светиње још у 10. веку, ако не и раније… Међу њима свакако наш мученик и свети краљ Јован Владимир (990-1016) који је столовао у Скадру. Управо је тај Скадар био српска престоница пет векова, све док га Турци нису освојили 1479. године.

Такође данашња Албанија је касније ушла у састав средњовековне српске државе односно Душановог царства… Није тајна да се моћни цар Душан о Васкрсу 1346. године у Скопљу крунисао за цара Срба, Грка и Арбанаса. У доба османских освајања и похода на Европу, све су Турци покорили и присвојили.

Након пропасти Османског царства почетком 20. столећа када су државе Балканског савеза: Црна Гора, Србија, Бугарска и Грчка у Првом балканском рату 1912-1913 године оствариле задати циљ и ослободиле се Турака. Тада је Војска Краљевине Црне Горе ослободила Скадар и дала многе жртве, док је Војска Краљевине Србије ослободила Драч и изашла на море, што је уплашило Енглеску, Аустроугарску и Италију. На захтев Великих сила и Србија и Црна Гора су морале да се повуку из Скадра односно Драча априла 1913. године. Тако је створена Кнежевина Албанија.

Биљана Живковић у емисији наводи и податке које данашњи Срби већином не знају, а то је постоји изнад Скадра једно брдо Брдањола на коме је у Првом балканском рату изгинуло преко 13.000 Срба војника, три пута више него на Кајмакчалану септембра 1916. године. Поред тога северни део Албаније је пун српских топонима: Велепоље и сл. Још фрапантнији податак од тога је да данашњих грађани Албанске Републике, њих 78% има српске корене.

Албанизација Срба је почела још пре Другог светског рата у време Краља Зогуа, који је само Србима од нацоналних мањина бранио употребу језика, писма, говора, фолкора, све оно што наше сународнике веже за матицом. Након Другог светског рата комунистички диктатор Енвер Хоџа је још више појачао тај притисак, али је и рушио православне светиње које су старе више од једног миленијума.

Данас ситуација није много боља, али српска заједница се и даље бори за опстанак. Значи им много када неко дође из Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, дијаспоре, било ко да прича на српском језику. Како Биљана Живковић наводи ти сусрети су веома сентиментални и пуни радости. После 76 година она је у Скадру присуствовала првом часу који су Срби имали на свом матерњем језику, а емоције су прорадиле. Велики допринос опстанка Срба у Албанији је дала Митрополија црногорско-приморска и блаженопочивши митрополит Амфилохије Радовић.

Живковићева је успела да у покрене акцију да Срби у Скадру опреме своју библиотеку са књигама на ћирилици, што нису имали више од три чртвртине столећа. Наводила је у емисији и имена која су значајна за опстанак српске заједнице, као и неке анегдоте са њима.

На крају емисије Биљана Живковић је још занимљивих података, као рецимо да је Скадар имао 250 православних цркава и храмова, а Драч 365 исто као и Призрен. Такође и податак како и зашто је установљена Албанска православна црква и коме је то све одговарало, ко је ту причу помогао.

Емисија је за сваку препоруку уз жељу да не остане само га гледању, већ и да се Скадар и Драч посети бар једном у животу.