Исти људи су рушили Жрнов и Његошеву капелу, Авала и Ловћен су им битни због… Михаило Стошовић

У централној Србији налазе се српски гробови из 2. века, чак пет векова пре наводног досељавања Словена, а орнаментика на њима сведочи о њиховој старости, открио је академски вајар Михаило Стошовић гостујући у емисији Академија продукције Хелмкаст.

– На њима има неких цртежа, гравура које се не везују за средњи век. Подсећа на винчанске чак. Има винчанских лица, винчанских фигура – казао је Стошовић.

Тачну локацију ових гробова можете сазнати ако погледате сам почетак емисије, и већ овог лета можда и обиђете ово сведочанство из давнина, које се налази у близини врло прометног пута, такорећи пролазницима „испред носа“.

Говорећи о рушењу Жрнова на Авали и Његошеве капеле на Ловћену, казао је да то наизглед делује ако да су то два независна догађаја, удаљена просторно и временски.

– Оба су утицала на српску историју и Српску православну цркву. Ту су подигнута два идентична споменика. Лаици то можда и не виде, али људи који се баве архитектуром, и помало симболизмом, виде да су то масонски храмови. То је то што их повезује – рекао је Стошовић.

Он је рекао да је без обзира што је Споменик незнаном јунаку направљен за време краља, а Његошев маузолеј за време Тита, исти људи стоје иза градње оба споменика.

– Неко је ту идеју гурао, да се направе два масонска храма – истакао је Стошовић, објаснивши и зашто су им били битни баш Ловћен и баш Авала, као и зашто је морало баш на врховима те две планине, што можете погледати у емисији.

Он је рекао да му није јасно одузимање на царини слике Паје Јовановића „Стражар“ која је легално купљена на аукцији у иностранству, а купац је покушао да је унесе у земљу.

– То је српско културно благо. А зашто би неко пријавио да то уноси у Србију и платио царину, кад то дело потиче из Србије? Да је другачије, да је покушао да изнесе, онда је то друга прича – рекао је Стошовић, закључивши да ће прича вероватно имати епилог на суду.

Он је открио и бизарну истину зашто је споменик патријарху Павлу на Ташу направљен као да седи у ваздуху.

– То је приватни пројекат. Нико није направио конкурс за споменик Патријарху Павлу, већ је човек који има паре дао 50.000 евра вајару. И то тако што је на столу видео фигурицу патријарха Павла, малу, 10-12 сантиметара, који као да седи у камену, нешто што је рустично, и то је оно што му фали. Њему се то свидело и питао је колико би то коштало да се то направи у природној величини. Иначе, скулптуре су увек праве 20-30 одсто веће, јер је бронза мртав материјал, јер ми смо живи људи, имамо покрете и онда изгледамо већи. Он је урађен у природној величини, зато то изгледа онако минорно. И није имао довољно пара да се уради и оно доле, на чему је он седео. И то је неко плати, донео и остави тамо – објаснио је Стошовић, оценивши да споменик изгледа јадно.

Упитан, да ли је споменик имао дозволу да буде постављен тамо у Ташмајданском парку, казао је да је то дискутабилно.

– Да је он донео фићу офарбаног у сто боја, са неким очима, неко би га склонио. А пошто је он донео патријарха Павла, ај сад ви склоните једног свеца – казао је он.

Он је објаснио да се скулптура испред Скупштине Србије не зове  и никад се није звала „Играли се коњи врани”.

– Та скулптура Томе Росандића зове се „Алегорија државе“. То је прави назив. С једне стране, народ подиже коња, то јест власт, то је онај што је окренут ка коњу. А са друге стране, онај други окренут леђима, коњ ставља копита на њега, односно власт је зајахала народ. То је намерно стављено да се сви сете тога. Није у пежоративно смислу, него онај ко улази у скупштину да се сети, да то на ради. Ако те народ довео овде, немој после да га јашеш – указао је он.

Стошовић је говорио још о пуно интересантних ствари, рекавши да за њега лизање стакла није уметност, као ни оно што ради Марина Абрамовић, а посебно не секира у глави бебе. Он је због своји ставова имао проблема као члан удружења УЛУС, између осталог и због тога што је бранио људе са скијашким маскама који су поцепали слике са бебом која има секиру у глави.

– Рекао сам, ако је оно уметност, онда је то што су они урадили био перформанс – казао је Стошовић.

Такође је рекао које све знамените личности немају споменике у Србији, а за споменик Скендербегу, рекао је да би га урадио џабе.